Elektroforeza Fizikalna Terapija

Terapijska procedura unošenja lekova u organizam posredstvom jednosmerne konstantne ili jednosmerne impulsne struje srednje frekvence, tj galvanskom strujom. Prednost ovakvog načina unošenja leka u odnosu na oralni način jeste u tome što se izbegava želudačna nepodnošljivost. Ovom metodom omogućeno je da lek u najkraćem vremenskom periodu bude unešen na mesto povrede ili zapaljenja i odmah deluje. Ova metoda se primenjuje posredstvom elektroda koje su obavijene gazom i natopljene u destilovanoj vodi i ravnomerno poprskane rastvorom leka (kortiko preparati, analgetici, antibiotici). Prednosti ove terapije su produženo dejstvo leka jer se u koži stvara depo i lek se postepeno oslobađa u tkivo, te deluje u maksimalnoj koncentraciji direktno na mestu patološkog procesa. Takao se ujedno izbegava i oštećenje gastrointestinalnog trakta i zaobilazi krvotok jetre tim i njeno oštećenje.

Tehnika izvođenja elektroforeze je ista kao kod galvanske struje, s tom razlikom što se mora voditi računa o naelektrisanju dejstvene komponente leka i polaritetu elektroda. Sa anode se unose novokain i lidokain koji umanjuju bol, hidrokortizon deluje antiinfamatorno, hijaluronidaza smanjuje otok, tiomukaza sprečava fibrozu otoka, gentamicin antibiotik širokog spektra. Sa katode se unose jod koji deluje sklerotički i analgetski, ketoprofen (fastum gel), diklofenak, naproksen deluju antiinflamatorno, kao i deksametazon.

Doza zavisi od primenjene jačine struje izrazene u miliamperima(mA), i trajanja procedure izrazene u miutima, i jednaka je proizvodu jačine struje i trajanja procedure. Uobičajena doza za većinu lekova je 80 mA*min. Najpre se vidi koju jačinu struje pacijent pidnosi, što zavisi od individualne podnošljivosti i veličine elektrode, a zatim se odredi trajanje procedure. Npr, ako pacijent podnosi struju jačine 5mA, terapija treba da traje 20min. Koncentracija leka obično iznosi 1 do 5%. Veća koncentracija nije potrebna, jer se pretpostavlja da se u tom slučaju pore u koži mogu zatvoriti.

Primenjuje se kod:

- lokalnih zapaljenja potkožnog tkiva ili nekog zgloba

- oziljnih stanja

- fibroznih promena mišića i periartikularnih tkiva

- posttraumatskih stanja i sportskih povreda (uganuća-iščašenja zglobova, prelomi)

- zapaljenskih degenerativnih reumatskih oboljenja (reumatoidni artritis, Mb.Bechterew)

- vanzglobnog reumatizma (periartritis, burzitis, tendinitis, entezopatije...)