Centar za tumore - Poliklinika Gracia Medika svoje dugogodišnje iskustvo temelji na pružanju multidisciplinarnog pristupa dijagnostici, lečenju i upravljanju različitim vrstama tumora. Sa timom visokokvalifikovanih stručnjaka, najsavremenijom opremm i pristupom koji je usredsređen na pacijente, nastojimo da osnažimo pacijente, njihove porodice i medicinsku zajednicu znanjem i resursima potrebnim za navigaciju na izazovnom putu lečenja tumora.
Benigni i maligni tumori su dve različite vrste tumora koje se mogu razviti u različitim delovima tela. Razlikovanje između ova dva tipa tumora je veoma važno, jer se njihovo ponašanje, potencijalni uticaj na zdravlje i pristupi lečenju značajno razlikuju.
Benigni tumori su nekancerogene promene koje obično rastu sporo i ostaju lokalizovane u jednoj oblasti. Ne prodiru u obližnja tkiva niti se šire na druge delove tela. Ova vrsta tumora ima jasno definisane granice i nema izraženih simptoma. Lečenje benignih tumora često zahteva hirurško uklanjanje, i kada se jednom ukloni, on se ne ponavlja.
Nasuprot tome, maligni tumori su kancerogene izrasline koje karakteriše njihova sposobnost da napadnu okolna tkiva i potencijalno se šire na udaljena mesta u telu. Maligni tumori imaju nepravilniji oblik i nejasno definisane granice. Oni brzo rastu i mogu izazvati značajna oštećenja u organizmu a karakteristični su po tome što mogu da metastaziraju. Metastazom, maligne ćelije se šire kroz krvotok ili limfni sistem u druge delove tela, formirajući sekundarne tumore. Lečenje malignih tumora obično uključuje kombinaciju pristupa, uključujući operaciju, hemoterapiju, terapiju zračenjem i imunoterapiju u zavisnosti od tipa i stadijuma raka.
Jasna razlika između benignih i malignih tumora može se utvriditi na osnovu sagledavanja:
- Izgleda tumora pod mikroskopskim pregledom (histologija),
- Brzine rasta tumora,
- Lokacije tumora;
- Prisustvo invazije u obližnja tkiva; i
- Potencijal za metastaze.
Tumor markeri su supstance koje se mogu naći u krvi, urinu ili tkivima osoba sa rakom. Ove markere proizvode ćelije raka ili normalne ćelije kao odgovor na prisustvo raka. Tumor markeri služe kao indikatori koji mogu pomoći u dijagnozi, praćenju i prognozi raka. Iako tumor markeri mogu biti dragoceni alati, važno je napomenuti da samo njihovo prisustvo ili nivoi ne mogu definitivno potvrditi prisustvo raka. Često se koriste u kombinaciji sa drugim dijagnostičkim testovima kako bi se pružila sveobuhvatnija procena stanja pacijenta. Primeri često korišćenih tumorskih markera uključuju prostata-specifični antigen (PSA) za rak prostate, CA-125 za rak jajnika, CEA (karcinoembrionalni antigen) za kolorektalni rak i rak pankreasa, a kalcitonin i tireoglobulin za rak štitne žlezde. Testiranje tumor markera igra značajnu ulogu u upravljanju rakom, pomaže u donošenju odluka o lečenju, proceni odgovora na terapiju, otkrivanju recidiva i proceni ukupne prognoze.
Tumori mozga su abnormalne promene koje se se razvijaju u mozgu i mogu izazvati različite neurološke simptome. Lečenje tumora na mozgu obično zahtevaju multidisciplinarni pristup koji je prilagođen specifičnom tipu, lokaciji i veličini tumora, kao i opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Operacija je često primarna opcija lečenja, sa ciljem da se ukloni što je moguće veći deo tumora uz očuvanje funkcije mozga. Pristup i oblik lečenja zavisi od faktora kao što su tip tumora, stadijum i opšte zdravlje pacijenta.
Najagresivniji oblik tumora mozga je glioblastom. To je ujedno i najčešći i najsmrtonosniji oblik raka mozga kod odraslih. Glioblastomi imaju tendenciju da brzo rastu i infiltriraju okolno moždano tkivo, čineći potpuno hirurško uklanjanje gotovo nemogućim zbog čega je proces lečenja usmeren na kombinaciju operacije, terapije zračenjem i hemoterapije.
Adenokarcinom pluća je najčešći je tip raka pluća, koji pogađa najveći broj ljudi. Adenokarcinom se razvija u ćelijama pluća i ima tendenciju da raste sporo u poređenju sa drugim oblicima raka pluća. Često se povezuje sa istorijom pušenja, ali i nepušači mogu razviti ovu vrstu raka pluća. Adenokarcinom možda neće izazvati primetne simptome u ranim fazama, što često dovodi do njegove kasne dijagnoze. Uobičajeni simptomi raka pluća uključuju uporan kašalj, kratak dah, bol u grudima, umor i neobjašnjivi gubitak težine. Mogući pristupi u lečenju adenokarcinoma pluća podrazumevaju operaciju, terapiju zračenjem, hemoterapiju i imunoterapiju. Izbor lečenja zavisi od stadijuma raka, stepena njegovog širenja i opšteg zdravlja pacijenta. Rano otkrivanje i intervencija su ključni za poboljšanje ishoda adenokarcinoma, naglašavajući važnost redovnih skrininga i svesti o simptomima raka pluća, posebno za pojedince sa većim rizikom.
Rak želuca, jetre i pankreasa su najčešće i najagresivnije bolesti koje mogu imati značajan uticaj na zdravlje osobe.
Rak želuca, takođe poznat kao adenokarcinom želuca, je vrsta raka koja pogađa želudac. Simptomi raka želuca mogu biti manifestovani kao gubitak težine, smanjeni apetit, bol u stomaku i poremećaji sa varanjem. Rak želuca je često povezan sa izlaganjem određenim faktorima rizika, uključujući toksine iz životne sredine, virusne infekcije i faktore ishrane.
Rak jetre, ili hepatocelularni karcinom, je vrsta raka koja nastaje u ćelijama jetre. Obično se povezuje sa osnovnim oboljenjima jetre kao što su hepatitis B ili C, ciroza ili alkoholizam. Simptomi raka jetre mogu uključivati žuticu, bol u stomaku, neobjašnjivi gubitak težine i umor.
Rak pankreasa je veoma agresivan oblik raka koji nastaje u ćelijama pankreasa. Često se naziva "tihi ubica" zbog svoje tendencije da ostane asimptomatski dok ne dostigne uznapredovalu fazu. Uobičajeni simptomi raka pankreasa uključuju bol u stomaku, žuticu, gubitak težine i probleme sa varenjem.
Opcije lečenja u sva tri slučaja mogu uključivati operaciju, hemoterapiju i terapiju zračenjem a uspeh primene konkretnog oblika lečenja zavisi od agresivne prirode raka i potencijala za metastaze.
Tendencija pojave raka kože na globalnom nivou beleži rastući trend, a ovaj oblik raka se razvija kada kada ćelije kože podležu abnormalnom rastu usled oštećenja od ultraljubičastog (UV) zračenja, bilo od prekomerne izloženosti suncu ili solarijumu. Postoje tri primarne vrste raka kože karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija i melanom. U prva dva slučaja, ćelije raka se generalno retko šire na druge delove tela i imaju visoku stopu izlečenja kada se rano otkriju. Melanom je, sa druge strane, agresivniji i može se brzo proširiti na druge organe ako se ne leči blagovremeno. Često se javlja kao novi mladež ili promena u postojećem mladežu, a rano otkrivanje je ključno za uspešno lečenje. Zaštita kože od preteranog izlaganja suncu, izbegavanje solarijuma i praktikovanje redovnih samopregleda kože su od suštinskog značaja za prevenciju i rano otkrivanje raka kože.
Rak prostate je najčešći oblik raka koji pogađa prostatu, mali organ veličine oraha koji se nalazi ispod bešike kod muškaraca. Obično se razvija kada abnormalne ćelije u prostati nekontrolisano rastu, formirajući tumore. Rak prostate se češće dijagnostikuje kod starijih muškaraca i može izazvati simptome kao što su otežano mokrenje, krv u urinu ili semenu ili uporni bol u predelu karlice.
Tumori testisa, iako relativnoretki u poređenju sa drugim vrstama raka, tumor testisa je najzastupljeniji kod muškaraca starosti od 15 do 35 godina. Rak testisa nastaje u ćelijama testisa, koji su odgovorne za proizvodnju sperme i lučenje testosterona. Najčešći simptom raka testisa je bezbolna kvržica ili otok u testisima. Pravovremena medicinska pomoć je ključna za ranu dijagnozu i efikasan tretman. Osnova lečenja tumora testisa je hirurško uklanjanje zahvaćenog testisa, procedura poznata kao radikalna ingvinalna orhiektomija. Dodatni tretmani kao što su radioterapija, hemoterapija ili nadzor mogu se preporučiti na osnovu tipa i stadijuma raka.
Primarna rekonstrukcija dojke predstavlja mastektomiju i rekonstrukciju u istom operativnom aktu, dok se odložena rekonstrukcija odnosi na žene koje su prošle kroz ablativnu hirurgiju kao iradio i hemioterapiju.
Dojku je moguče rekonstruisati sa implantatima i tkivnim ekspanderima ili kombinacijom implantata i sopstvenog tkiva ili samo sa sopstvenim tkivom. Svaka od navedenih metoda ima svoje prednosti i mane tako da sumirajući opšte stenje pacijenta, onkološki nalaz i lokalni nalaz suprotne dojeke dolazimo do najadekvatnijeg izbora za rekonstrukciju.
Tumorektomija Dojki u Anesteziji sa PH Nalazom
- Tkivni ekspanderi i implantati
- Rekonstrukcija dojke sopstvenim tkivom - najčešće se koristi TREM režanj tj. kožom donjeg dela trbuha i pravim mišičem prednjeg trbušnog zida
- koriščenjem implantata i uz adekvatan tkivni pokrivač koji obezbedjuje leđni mišić.
Ambulanta za lečenje tumora i bolesti dojke:
40 godina uspešnog specijalističkog ekspertskog doktorskog rada u prepoznavanju, planiranju lečenja i lečenju raka dojke koji više ne predstavlja nerešim problem za pacijenta, kao i drugih srodnih bolesti i stanja dojke.
Planiranje i sprovođenje ekspertskih daljih kontrola kod pacijenata po završenom lečenju.
Program Vodi Prim DrSc Miomir Šašić, specijalista hirurg-onkolog, Doktor Medicinskih nauka, koji je ceo svoj život posvetio uspešnoj borbi protiv ovih oblika oboljenja ljudske populacije.
Višedecenijska iskustva je stekao radeći ceo svoj radni vek na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, kao načelnih hirurgije na Odeljenjima za rak dojke i melanom.
Kao mlad hirurg, uspešno je obavio višemesečne sub-specijalizacije u najvećim svetskim onkološkim centrima u Americi-Olbani- glavni grad države Njujork, Nacionalni Kancer Centar Japana u Tokiju, Karolinskoj bolnici u Štokholmu, Švedska, u Velikoj Britaniji- Glazgov, Škotska, u Nemačkoj - Univerzitetska klinika Getingen, odip program za Melanome za Svetsku Zdravstvenu Organizaciju / WHO- Melanoma Study Group i Evropsko Udruženje za lečenje i tretman melanoma / EORTC-Melanoma Programme...