Endoskopska metoda koja оznačava svojevrsni „pogled u unutrašnjost“ gornjeg digestivnog sistema jeste gastroskopija, a pun medicinski naziv pregleda jeste ezofago - gastro - duodenoskopija (EGDS). Lekar će ovom metodom pregledati jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo.
Ovo nije samo dijagnostička već je i terapijska metoda, jer se gastroskopijom mogu obaviti manji terapijski zahvati. Pregled može da obavi isključivo subspecijalista gastroenterologije koji je prošao specijalnu obuku za primenu ove endoskopske metode.
Nakon operacija gornjeg digestivnog trakta, kao preventivni pregled radi se gastroskopija kao i po preporuci lekar ukoliko pacijent ima neke izražene simptome. Na primer ukoliko imate akutno krvarenje iz gornjeg digestivnog sistema, onda se radi gastroskopija kako bi se utvrdilo mesto krvarenja i kako bi se odredila terapija za zaustavljanje krvarenja.
Pregled se takođe i preporučuje kod pacijenata koji imaju GERB, nejasne rezultate kod RTG snimanja abdomena, uporne mučnine i povraćanje, depresiju koja je nastala kao posledica nadutosti nakon unosa hrane, gorušice, bola ili napetosti u stomaku.
Takođe, pregled se preporučuje i kod otežanog i bolnog gutanja, ali i usled kontrole premalignih stanja kao što je Barrettov jednjak, suženje jednjaka i sl.
Ukoliko lekar sumnja na prepreku želudačnog izlata ili želi da odstrani polip resekcijom takođe će biti preporučena gastroskopija. Gastroskopija Endoskopska metoda
Iako većina pacijenata samo pri pomeni ovog imena imaju strah, razloga za to nema jer pregled nije bolan samo je neprijatan i veoma kratko traje. Današnji aparati sa druge strane imaju tanke sonde koje su manjeg promera od normalnog svakodnevnog zalogaja, tako da nema razloga za strah ili izbegavanje pomenutog snimanja.
Tokom pregleda pacijent leži na levom boku, a gastroskop se plasira kroz usta. Lekar će na ovaj način precizno pregledati jednjak, dvanaestopalačno crevo i želudac, a tokom gastroskopije moguće je da se uzme isečak tkiva koji dalje pomaže lekarima da postave tačnu dijagnozu.
Ukoliko je potrebno, tokom gastroskopije moguće je i da se skinu polipi, zaustavi krvarenje ili izvadi strano telo.
Kompletno snimanje pregleda se prikazuje na monitoru, na kojem i lekar prati stanje, a pacijent nakon završenog pregleda dobija i foto dokumentaciju.
Iako ovo nije bolan pregled, on je neprijatan pa se većina pacijenata u poslednje vreme odlučuje za anesteziju. Gastroskopija se može raditi u lokalnoj anesteziji i to tako što se naprska sprej sa lokalnim anestetikom ili pak u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji kada pacijent može da spava tokom pregleda.
U situaciji kada je kratkotrajna opšta anestezija prilikom pregleda pacijent spontano diše, a anesteziolog (lekovima koji se daju venskim putem) pacijenta uvodi u stanje sna odnosno kratkotrajnu anesteziju koja pacijentu obezbeđuje maksimalan konfor tokom samog pregleda.
U proseku gastroskopija traje od 15 minuta do pola sata i to sve u zavisnosti od toga da li je ona samo u cilju dijagnostike ili je potrebno sprovesti i određenu intervenciju.
Kod pacijenata koji se žale na bolove u gornjem delu stomaka, ali i na tegobe u smislu otežanog i bolnog gutanja preporučuje se gastroskopija. Takođe, i kod onih koji imaju osećaj kiseline, pa i usled ispitivanja malokrvnosti, neželjenog gubitka telesne težine i u slučaju zaustavljanja krvarenja iz gornjeg digestivnog trakta.
Radi adekvatnije procene stanja pacijenta potrebno je pre gatroskopije obaviti i pregled gastroenterologa.
Ova metoda se obavlja pomoću savitljivog instrumenta fibrooptičkog koji je oko 9 mm i naziva se endoskop. Gastroskopija može da se obavlja sa lokalnim anestetikom u kratkotrajnoj opštoj anesteziji ili u intravenskoj analgosedaciji.
Obavlja se isključivo u posebno opremljenoj medicinskoj prostoriji, a procedura traje oko 15-ak minuta i nije bolna već je neprijatna. Pacijenti tokom samog pregleda mogu da imaju naročito izražen nagon za povraćanjem.
Na samom početku pregleda, pacijent se postavlja u levi bočni položaj, a u usta mu se postavlja šuplji štitnik za usta i za zube kroz koji se uvodi instrument. Endoskop se kasnije kroz usta uvlači u jednjak, pa u želudac i sve do dvanaestopalačnog creva.
Lekar će na početku pregleda uvesti vazduh do želuca kako bi posmatranje bilo izvodljivo, a pacijent u svakom trenutku treba da sarađuje sa lekarom i medicinskom sestrom kako bi se pregled obavio bez rizika i sa uspehom.
Bitno je i disanje tokom samog predloga, a uputstva za disanje će sve vreme davati lekar.
Na kraju samog pregleda se kroz endoskop vraća vazduh koji je uveden na početku snimanja. Gastroskopija Endoskopska metoda
Endoskopi koji su dostupni sada u modernim klinikama imaju zaista širok spektar mogućnost. Lekar može da posmatra građu sliznice, ali i važne strukture tkiva. Takođe, tokom pregleda gastroenterolog ima mogućnost da uoči sumnjive promene kao što su: politi, erozije, čirevi, suženja, tumori, mesta krvarenja kao i prošireni krvni sudovi.
Tokom samog pregleda moguće je malom štipaljkom i četkicom koji su sastavni deo endoskopa uzeti i uzorak tkiva za bakteriološku i patohistološku analizu.
Takođe, današnjom gastroskopijom, se mogu raditi i manji zahvati kao što je na primer odstranjivanje polipa, apliciranje sredstava za zaustavljanje krvarenja pa i odstranjivanje stranih tela i električno spaljivanje krvarećih mesta.
Ukoliko je pregled rađen u analgosedaciji ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji, pacijent će biti zadržan na klinici sve do prestanka dejstva anestezije. A ni u kom slučaju se ne preporučuje pacijenti kojem je rađena gastroskopija da upravlja motornim vozilom, i poželjno je da nakon pregleda ima pratnju druge osobe.
Ono što pacijenti osećaju nakon gastroskopije jesu gasovi, prolazno nadimanje i nadraženo grlo.
Izveštaj lekara specijaliste dobija se odmah nakon pregleda, naravno ukoliko nisu uzimani uzorci tkiva za dalju analizu. Na same rezultate patološke analize čeka se uglavnom oko nedelju dana, i onda lekar daje izveštaj kao i preporuku za dalje lečenje.
Kao i kod rutinskih zahvata i pregleda, tako i ovaj može dovesti do određenih komplikacija koje se ogledaju u vidu povređivanja zida unutrašnjih organa ili krvarenja. Ipak, sve komplikacije se uglavnom rešavaju tokom trajanja samog pregleda.
Postoje slučajevi kada gastroskopija jednostavno ne sme da se obavi, te je veoma važno da pacijent lekara obavesti o svim oboljenjima kako bi se izbegli određeni rizici. Na primer kontraindikacije za gastroskopiju su neka od sledećih oboljenja: nizak krvni pritisak i šok, akutni infarkt srca, obilno krvarenje, hipoksemija, poremećaj zgrušavanja krvi koje se nikako ne može korigovati, nekontrolisana hipertenzija, koštani trnovi s prednje strane vratne kičme, nestabilnost vratne kičme kao Zenkerov divertikulum
Gastroskopija je najbolja dijagnostička metoda u cilju otkrivanja, lečenja i praćenja bolesti gornjeg dela digestivnog trakta. Ipak, kako bi pregled bio uspešan potrebno je i da se pacijenti dobro pripreme i naravno da sarađuju sa lekarom i medicinskom sestrom tokom samog pregleda.
U sklopu priprema pacijent koji ima zakazano snimanje ne treba da jede i pije ništa i to osam sati pre termina. Dan pre pregleda ne treba konzumirati ni mleko kao ni mlečne proizvode, dok večera treba da se sastoji od dvopeka i čaja.
Ukoliko se gatroskopija realizuje ujutru, posle ponoći nema konzumiranja hrane, a lekove koje pacijenti upotrebljavaju kao svakodnevnu terapiju mogu uzeti uz veoma malo vode i to tri sata pre zakazanog pregleda.
Od laboratorijskih analiza pre pregleda potrebno je uraditi sledeće: KKS, PT, PTT INR; a ukoliko se planira uzimanje uzorka tkiva – biopsija, bar 5 dana pre pregleda treba prekinuti sa uzimanjem analgetika i takozvanih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Pred sam termin pregleda potrebno je skinuti i zubnu protezu, ukoliko je to moguće izvesti. Pre samog pregleda bitno je da se proveri puls kao i krvni pritisak.
Ukoliko je pacijent sa nekom alergijom, srčanom ili plućnom bolešću biće primenjen pojačan medicinski nadzor tokom same gastroskopije, a tokom pregleda lekar može zahtevati i merenje srčanog otkucaja, nivoa oksigenacije krvi kao i krvnog pritiska.
Žene koje su trudne ili one pacijentkinje koje sumnjaju na trudnoću potrebno je da o tome obaveste lekara pre samog pregleda. Gastroskopija Endoskopska metoda
Gastroskopija je pregled gornjih partija digestivnog trakta- jednjaka, želudca i dvanaestopalačnog creva, pomoću endoskopa, dijagnostičkog aparata, koji se sastoji od tanke, fleksibilne cevi sa kamerom i svetlom, koje služe za vizuelizaciju pomenute regije.
Gastroskopija se najčešće koristi u cilju ispitivanja simptoma bola u stomaku, otežanog gutanja, povraćanja, krvarenja, gorušice, kao i kod utvrđivanja i praćenja već postojećih dijagnoza (ulkusa, polipa, variksa i dr ). Takođe, gastroskopski se mogu terapijski tretirati i stanja kao što su:
- Polipi, koji se ovim putem mogu ukloniti
- Varikoziteti vena (uvećane vene) jednjaka, u cilju sprečavanja i zaustavljanja krvarenja
- Lečenje stenoze (suženja) jednjaka
- Ulkusi
- Uklanjanje stranih tela iz jednjaka (najčešće kod dece, kod kojih dolazi do gutanja različitih sitnih predmeta)
Vaš ordinirajući lekar, tj. gastroenterolog daće Vam precizna uputstva, koja se odnose na pripremu za prestojeću proceduru. Ona se mogu ticati apstinencije od hrane 6-8 sati pre same procedure, kao i upotrebe terapije kod hroničnih bolesnika. Takođe, ukoliko uzimate lekove poput aspirina, varfarina, NSAIL, koji mogu povećati rizik od krvarenja, biće Vam savetovano, da nekoliko dana pre dijagnostike obustavite njihovu primenu. Kod pojedinih pacijenata sa posebnim rizikom, kao što su neka oboljenja srca, lekar će kao profilaksu savetovari male doze antibiotika nekoliko dana ranije.
U cilju što konfornijeg obavljanja procedure, Vaš gastroenterolog će Vam preporučiti obavljanje snimanja u kratkotrajnoj totalnoj anestziji tj analgosedaciji. Ukoliko niste saglasni sa ovim vidom anestezije, procedura se može obaviti uz primenu lokalnog anestetika u vidu spreja za grlo i aplikacije sedativa intravenski.
Tokom procedure, ležaćete ravno, najčešće na levoj strani. Lekar ili sestra postaviće Vam mali štitnik za zube, koji će omogućiti lakše plasiranje endoskopa i zaštitu aparata, ali i zuba od akcidentalnog snažnog ugriza. Nakon toga će lekar pristupiti plasiranju endoskopa, a putem gastroskopa u stomak će biti usmeren vazduh što će olakšati snimanje. Ponekad, kada je potrebno, kroz opseg se može ubaciti instrument koji služi za uzorkovanje tkiva u cilju biopsije.
Ovako izvedena gastroskopija trajaće 15-30 minuta, a nakon kratkog oporavka, bićete otpušteni iz ordinacije.
Neposredno posle postupka, možete imati simptome kao što su bol u grlu i nadražajni kašalj, kao i nadutost stomaka. Ukoliko se prilikom gastroskopije izvodi biopsija ili neka od terapijskih procedura, povećava se i mogućnost pojave minimalnih krvarenja, koja prestaju za 24-48 sati.