Insulinska rezistencija Simptomi i Lečenje

Insulin je hormon koji se nalazi u telu svakog čoveka i njegova osnovna funkcija jeste da apsorbuje glukozu. Kada ćelije ne mogu da apsorbuju glukozu (šećer u krvu), njen nivo se povećava. U slučaju da je nivo glukoze viši nego obično, postoji potreba za daljim testiranjem kako bi se utvrdilo stanje predijabetesa. Predijabetes se često javlja kod ljudi koji imaju problem sa insulinskom rezistencijom i tada ćelije nisu u stanju da efikasno koriste insulin.

Insulin je polipeptidni hormon koji proizvodi pankreas. Osnovna uloga ovog hormona jeste upravljanje glukozom u krvi, odnosno, šećerom u krvi. Imajući u vidu da je glavni pokretač našeg tela glukoza koja se dobija iz hrane, kada glukoza uđe u krvotok, insulin je odgovoran da ta glukoza uđe dalje u ćelije. Kada glukoza dospe do ćelija, ona se koristi ili čuva u vidu zaliha, što signalizira pankreasu da prestane da proizvodi insulin.

Međutim, ako ovaj proces ne funkcioniše kako treba, odnosno kada ćelije organizma ne „otpuštaju“ glukozu kada ih ih insulin traži, tada postoji otpornost na insulin. Kao rezultat toga, sve više glukoze se taloži u krvotoku dok pankreas nastavlja da proizvodi insulin. Otuda, insulinska rezistencija, kako samo ime govori, znači da postoji rezistencija organizma na ovaj hormon. Dakle, to je stanje organizma u kome ćelije koje se nalaze u mišićima, masti i jetri ne reaguju dobro na insulin.

Da biste utvrdili da li imate insulinsku rezistenciju, jedini validan način jeste laboratorijska analiza krvi. Laboratorijska analiza obuhvata test kojim se proverava nivo šećera u krvi, insulin i Homa indeks. Na osnovu dobijenih rezultata i konsultacije sa lekarom, utvrđuju se dalji koraci i preduzimaju mere za lečenje ovog stanja.

Ipak, postoje neki simptomi koji se ne bi trebalo shvatiti olako, a koji podrazumevaju:

- Visok krvni pritisak (preko 130/80 mmHg;

- Nivo glukoze na prazan želudac preko 100 mg/dL;

- Nivo triglicerida na prazan želudac preko 150 mg/dL;

- Nivo HDL holesterola ispod 40 mg/dL kod muškaraca i 50 mg/dL kod žena;

- Tamne mrlje na rukama ili na vratu.

Čak i da primetite da neki od pokazatelja postoji, obavezno se konsultujte sa lekarom. Ako se ne leči, insulinska rezistencija može napredovati u dijabetes. A sve to, može se sprečiti unošenjem malih promena u dnevnu rutinu. Jedna takva promena jeste promena načina ishrane.

Insulinska rezistencija je predmet brojnih istraživanja, a neki uzroci koji pokazuju veći stepen razvoja otpornosti na insulin su:

- Prekomerna težina, posebno masnoća na stomaku;

- Neaktivan način života;

- Dijeta bogata ugljenim hidratima;

- Gestacijski dijabetes;

- Zdravstvena stanja (kao što je nealkoholna masna bolest jetre);

- Porodična istorija dijabetesa;

- Pušenje.

Insulin reguliše količinu glukoze koja cirkuliše u krvotoku. Ovaj hormon zapravo podstiče ćelije da apsorbuju glukozu, odnosno daje signal jetri da skladišti određeni nivo glukoze, umesto da je pusti u krvotok. Jetra ove zalihe glukoze formira i čuva u obliku glikogena. Zahvaljujući insulinu, održava se dobra ravnoteža energije, ne dozvoljavajući da se nivo glukoze u krvi predugo povećava. Međutim, do insulinske rezistencije može doći iz nekoliko razloga:

- Kada insulin gubi sposobnost da efikasno podržava ćelije tela. U početku, pankreas luči više insulina kako bi održao bezbedan nivo šećera u krvi.

- Pankreas postaje nesposoban da održi oslobađanje dodatnog insulina da bi nadoknadio sve veći otpor ćelija. Tada se razvijaju visoki nivoi glukoze u krvi, što može dovesti do predijabetesa i dijabetesa tipa 2 ako osoba nije u stanju da se leči i kontroliše nivo šećera u krvi.

Iako ovo stanje može biti označeno kao kratkoročno, ako se ne leči, insulinska rezistentnost se lako može pretvoriti u dijabetes. To znači da, tokom vremena, ćelije mogu postati otpornije na insulin i nivo glukoze u krvi može nastaviti da raste.

Tada dolazi do pojave predijabetesa, stanja u kome je šećer u krvi viši od normalnog, ali još uvek nedovoljno visok da bi se dijagnostikovao dijabetes. Insulinska rezistentnost i predijabetes mogu dovesti do pojave dijabetesa tipa 2, što zahteva primenu odgovarajuće terapije kako bi se održavao nivo glukoze u krvi na potrebnom nivou.

Problem insulinske rezistencije se često povezuje sa sindromom policističnih jajnika. Naime, ako imate problem sa policističnim jajnicima, tada zapravo telo proizvodi veće količine hormona androgena nego što bi trebalo. Posledice neretko mogu biti ispoljene u vidu promena na koži kao što su pojava akni na licu ili opadanja kose.

Brojna istraživanja pokazuju postojanje veze između sindroma policističnih jajnika i insulinske rezistencije, a dodatno tome doprinose i nasledna stanja. Rezistencija na insulin kod sindroma policističnih jajnika često se pripisuje neodgovarajućoj reakciji na insulin u metabolički aktivnim tkivima, masno tkivo i skeletne mišiće. To samo dodatno ističe činjenicu da gojazne žene koje se suočavaju sa problemom policističnih jajnika imaju veću verovatnoću suočavanja sa problemom insulinske rezistencije. Istraživanja pokazuju da, u takvim slučajevima, povećanje insulina smanjuje cirkulišuću količinu globulina koji vezuje polne hormone i promoviše slobodne androgene, što ograničava formiranje folikula. Sve to, u krajnjoj liniji, rezultira neredovnim menstruacijama i sterilitetom.

***

Ovo metaboličko stanje se može na vreme otkriti. Ukoliko se na vreme otkrije, unošenjem malih promena mogu se ostvariti značajni koraci u poboljšanju zdravstvenog stanja. Samim tim, eliminišu se i mogućnosti razvoja ozbiljnijih poremećaja zdravlja do kojih insulinska rezistencija može dovesti. Poliklinika Gracia Medika prepoznaje potrebu preventivnog delovanja i laboratorijskih analiza koje, u kombinaciji sa pregledom lekara, mogu doprineti poboljšanju Vašeg zdravlja.