Interferentne Struje Fizikalna Terapija

Interferentne Struje Fizikalna Terapija - Prilikom prolaska električne energije kroz telo, tkiva se ponašaju različito, što se objašnjava nejednakom propustljivošću ćelijske membrane. Tkiva koja sadrže više tečnosti pružaju manji otpor proticanju električne struje, što znači da su bolji elektroprovodnici.

Austrijski naučnik Hans Nemec je, koristeći princip interferencije, pronašao aparat u kome se impulsna stuja ne dobija egzogeno već endogeno. Kao osnov za korišćenje u terapijske svrhe, on je uzeo dve srednje frekventne stuje, frekvencije od 3900 i 4000Hz. Usled različite frekvencije ta dva kola nastaje njihovo ukrštanje u dubini i interferenciji, koja u predelu superpozicije izaziva pojavu niskofrekventne struje, frekvence od 0 do 100Hz u sekundi. Te dve srednje frekventne struje dovode se do obolelog mesta odvojeno, pri čemu se koriste četiri kabla i četiri elektrode.

Jedan strujni napon je stabilne frekvencije, dok drugi varira. Kada je frekvencija jednaka 0, nema stimulacionog dejstva i dolazi do relaksacije ali za ovaj način je bitno što koža nije iritirana električnom strujom i nema elektrolitične reakcije. Naučnik Furnije je za interferentne struje predložio naziv „ukrštene struje“, jer je utvrđeno da ukrštanjem tih dveju potpuno samostalnih struja nastaje efekat interferencije. Tako se dobija jedna nova, biološki dejstvujuća struja sa niskofrekventnom učestalošću, te se u organizmu zbivaju biološki efektivne stimulacije.

Kod interferentnih struja u prvom planu je draženje u dubokim slojevima između elektroda. Na mestu ukrštanja elektroda u tkivima posredstvom fenomena interferencije rezultira interferentna struja čija je frekvencija jednaka razlici u frekvenciji komponentnih struja (0-100Hz). U ovom rasponu možemo birati konstantnu frekvenciju tj. Nepromenjivu za sve vreme aplikacije ili rizmičnu frekvenciju koja se periodicno menja od najniže do najviše i obratno u suprotnom smeru. Ona takođe stalno menja intenzitet od maksimuma do 0 i obratno. Ritmička frekvencija se koristi u rasponu od 1-10Hz;1-100Hz;1-50Hz;50-100Hz;90-100Hz.

U zoni ukrštanja srednjefrekventnih struja obrazuje se statičko interferentno polje u kome intenzitet interferencije nije svuda jednak. Pored toga što se subjektivno dobro podnose znatno veći intenziteti interferntnih struja i što je izraženiji dubinski efekat, značajna prednost je i u tome što kod primene interferentnih struja ne postoji mogućnost izazivanja elektrolitičkog efekta na koži, pošto su endogeno one srednjefrekventne naizmenične struje, pa se zato mogu aplikovati i u situaciji gde u tkivima postoji i prisustvo metala.

Interferentne struje deluju analgetski, antiinfamatorno, stimulisu limfotok i krvotok, i time pomažu resorpciju edema, hematoma štetnih metaboličkih produkata, ubrzava regeneraciju tkiva.

Indikacije za primenu su brojne: bolni sindromi kičmenog stuba (lumbalni i cervikalni), artroze i artritisi (u smirenoj fazi), vanzglobni reumatizam, stanja posle povreda mekih tkiva, cirkulatorni poremećaji arterija, vena i limfnih sudova), hronična nespecifična zapaljenja, mišićne atrofije i osteosinteza.

Kontraindikovano ih je primeniti u slučaju akutnih povreda mekih tkiva, febrilnog stanja, tromboflebitisa, aterioskleroze, tuberkuloze, Parkinsonove bolesti, trudnoće, ugrađenih elektronskih uređaja u telo pacijenta i kalkuloze žučne kese i mokraćne bešike.

Treba naglasiti da se interferentne struje mogu primeniti bez opasnosti kod pacijenata sa ugrađenim metalnim predmetima u organizam. Interferentne struje ne izazivaju termički efekat, te nije moguće njima izazvati opekotine, ako elektrode pravilno prijanjaju uz kožu.