Sistematski pregledi za radnike

Sistematski pregledi i druge zdravstvene procene koje se sprovode u toku radnog angažovanja, proističu iz specifičnih faktora radnog okruženja koji mogu uticati na promenu zdravstvenog stanja ili povreda radnika. U skladu sa zakonom, potrebno je obezbediti opšte uslove zaštite i bezbednosti na radu. Poslodavci koji brinu o svojim zaposlenima čine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečili da radnici budu izloženi narušenom zdravlju ili povredama. Zbog toga sva radna okruženja moraju biti predmet procene u pogledu rizika od lošeg zdravlja ili povreda. U skladu sa tim, potrebno je i da radnici redovno idu na sistematske preglede.

Sistematski pregledi za radnike mogu uključivati intervjue sa zdravstvenim radnicima i popunjavanje određenih upitnika kako bi se dobile opšte informacije o zdravlju radnika i istoriji određenih bolesti. Pored toga, pregled od strane lekara je obavezan, a uz to je neretko potrebno obaviti i laboratorijske i druge analize koje će ukazati na stanje zdravlja radnika.

Sve veći broj kompanija prilikom zapošljavanja radnika, zahteva obavljanje sistematskog pregleda. Ovaj proces pregleda radnika ima za cilj da obezbedi da novozaposleni pojedinci budu dobrog zdravstvenog stanja, koje će biti adekvatno prilagođeno radnom mestu. Ovi pregledi doprinose sigurnom i efikasnom radnom okruženju, smanjujući rizik od povreda na radu i ukupnu radnu produktivnost.

Tokom sistematskih pregleda pre zapošljavanja, obično se sprovodi niz medicinskih i laboratorijskih testova kako bi se procenilo opšte zdravstveno stanje kandidata. Ti pregledi su slični kao i pregledi koji se obavljaju za radnike koji su već zaposleni u firmama.

Mnoge kompanije, vodeći brigu o svojim zaposlenima, organizuju redovne sistematske preglede za radnike. Ovi pregledi obuhvataju detaljne fizičke preglede kako bi se procenilo opšte zdravstveno stanje, osposobljenost za obavljanje određenih poslova i identifikacija eventualnih zdravstvenih problema. Fizički pregledi koji se obavljaju u okviru sistematskog pregleda za muškarce i sistematskog pregleda za žene, u osnovi su isti, s tim što se jedina razlika ogleda u pregledu reproduktivnih organa.

Pored opšteg fizičkog pregleda, u okviru sistematskog pregleda radnika se obavljaju i laboratorijske analize. Te analize podrazumevaju analizu kompletne krvne slike, provere nivoa šećera, pokazatelja funkcije jetre i bubrega, kao i druge specifične testove zavisno od prirode posla. Neretko, u sklopu laboratorijskih analiza kompanije zahtevaju i sprovođenje testova na narkotike i alkohol. Ovo su posebni testovi koji proveravaju prisustvo narkotika ili alkohola u organizmu radnika, što može biti od suštinskog značaja za radna mesta koja zahtevaju pažnju, preciznost ili rukovanje opasnim materijalima.

Pojedina radna mesta zahtevaju sprovođenje specifičnih pregleda i sprovođenja testova kako bi se identifikovala zdravstvena sposobnost radnika, ali i potencijalni zdravstveni problemi. Dakle, ovi pregledi ne samo da pružaju uvid u zdravstveno stanje radnika, već i omogućavaju poslodavcima da prilagode radno okruženje i zadatke prema specifičnim potrebama zaposlenih.

Na primer, provera vida i sluha deo je pregleda za radna mesta koja zahtevaju preciznost, komunikaciju ili rad sa specifičnim alatima i mašinama. Ovi testovi omogućavaju rano otkrivanje problema i pružaju osnovu za eventualna prilagođavanja radnog mesta.

Za radnike čije aktivnosti uključuju fizički napor, posebno je važno proveriti srčano zdravlje. Kardiološki pregledi, uključujući EKG (elektrokardiogram), ultrazvuk, ergometriju ili holter praćenje. EKG meri srčanu aktivnost gde se na osnovu dobijenih rezultata (elektrokardiogram) dobijaju informacije o radu srca. Ovaj pregled je posebno značajan za dijagnostikovanje aritmija, ishemijskih promena i drugih srčanih poremećaja. Sa druge strane, Holter praćenje podrazumeva isto merenje, ali u periodu tokom 24 ili 48 sati i dosta je preciznije od EKG-a.

Prilikom obavljanja kardioloških pregleda, moguće je primeniti ehokardiografiju (ultrazvuk srca) za prikaz srčanih komora, ventila, zida srca i protoka krvi. Isto tako, može se primeniti i test opterećenja (ergometrija) kako bi se izmerila reakcija srca na povećanje napora (npr. prilikom hodanja/trčanja na traci ili vožnje bicikla). Pored klasičnog ultrazvuka, neretko se tokom pregleda primenjuje i dopler ultrazvuk srca. Ovaj pristup pomaže u identifikaciji eventualnih problema sa srcem ili krvnim sudovima.

Složeniji deo kardiološkog pregleda radnika jeste koronarna angiografija. To je invazivni postupak koristi rendgenske snimke i kontrastno sredstvo kako bi se detaljno proučile koronarne arterije koje snabdevaju srce krvlju. Koronarna angiografija se često koristi za procenu stepena suženja arterija i identifikaciju potencijalnih mesta za intervencije poput angioplastike ili stentiranja. Ovaj pregled se može, ali nije obavezno, izvoditi u toku redovnog sistematskog pregleda radnika.

Radnici koji su izloženi određenim hemikalijama, supstancama ili fizičkim iritantima mogu proći kroz dermatološke preglede radi otkrivanja potencijalnih kožnih problema. Ovi pregledi su posebno važni u sektorima poput građevinske industrije, hemijske proizvodnje ili poljoprivrede.

Tokom dermatološkog pregleda, dermatolozi pregledaju kožu kako bi identifikovali eventualne promene, lezije, osipe ili iritacije. Ovo uključuje pažljivo ispitivanje kože na izloženim delovima tela, poput ruku, lica i vrata, gde su često prisutni prvi znaci problema. U toku pregleda, posebno je važno dobiti sve informacije o radnim uslovima, jer na osnovu ovih informacija, dermatolog može pružiti savete o merama prevencije, kao što su nošenje zaštitne opreme, korišćenje hidratantnih krema ili primena drugih mera zaštite kože.