Rane su povrede koje uzrokuju poremećaj epidermisa kože i slojeva koji se nalaze ispod nje. Mogu se pojaviti zbog različitih uzroka, uključujući traumu, hirurške rezove, opekotine ili hronična stanja. Ozbiljnost rana zavisi od toga da li je u pitanju manja posekotina i ogrebotina ili duboke povrede. Shodno tome, treba znati da ne zahtevaju sve rane šivenje. To znači da, neke rane, kao što su površinske ogrebotine ili manje posekotine, mogu efikasno zaceliti nehirurškim tretmanima kao što su lokalni antiseptici i zavoji. Odluka o šivenju rane zasniva se na faktorima kao što su dubina rane, lokacija, veličina i verovatnoća komplikacija. Na osnovu procene ovih faktora donosi se odluka o tome da li je šivenje neophodno.
Dok se mnoge rane mogu lečiti nehirurškim metodama, određene vrste rana zahtevaju hirurški pristup kako bi se obezbedilo pravilno zarastanje i smanjio rizik od infekcija. Hirurška intervencija šivenja može biti potrebna za rane koje su duboke, otvorene ili inficirane.
1. Šivenje duboke rane - Duboke rane koje nastaju laceracijom vitalnih struktura (nervi, krvni sudovi ili tetive) često zahtevaju hiruršku intervenciju. U takvim slučajevima, šivenje dubljih slojeva i pažljivo zatvaranje kože šavovima pomaže u smanjenju ožiljaka i poboljšanju ukupnog zarastanja rana.
2. Kompleksni prelomi - Prelomi koji uključuju fragmente kostiju ili višestruke prelome često zahtevaju hiruršku intervenciju. Hirurški pristupi, kao što su otvorena redukcija i unutrašnja fiksacija, omogućavaju pravilno poravnanje i stabilizaciju slomljenih kostiju. Ovo promoviše brže zarastanje, sprečava defoitete i vraća normalnu funkciju.
3. Penetrirajuće povrede - Prodorne povrede izazvane predmetima kao što su meci ili oštri predmeti mogu izazvati velika oštećenja unutrašnjih struktura. Hirurški pristup u ovakvim slučajevima je neophodan za procenu i lečenje bilo kakvih unutrašnjih povreda. Ovo omogućava hirurzima da se pozabave krvarenjem, poprave oštećene organe ili krvne sudove i spreče potencijalne komplikacije.
4. Zaražene i inficirane rane - Rane koje su postale inficirane, posebno duboke ili velike rane, mogu zahtevati hiruršku intervenciju. Ovo može uključivati potrebu uklanjanja mrtvog ili inficiranog tkiva, kako bi se podstaklo zarastanje i sprečilo širenje infekcije. U nekim slučajevima može biti neophodna hirurška drenaža apscesa.
Šivenje rane je neophodna hirurška procedura koja se primenjuje u određenim, prethodno opisanim slučajevima, kako bi se podstaklo pravilno zarastanje i postigli optimalni ishodi lečenja. Sam proces šivenja omogućava precizno i sigurno zatvaranje rane. Spajajući ivice rane, šavovi pomažu da se smanji veličina rane i promoviše prirodni proces zarastanja. Na taj način se pomaže u kontroli krvarenja što je posebno važno kod rana koje zahvataju krvne sudove. Dalje, procesom šivenja se smanjuje rizik od infekcije otvorenih rana jer šavovi stvaraju fizičku barijeru koja pomaže u sprečavanju ulaska bakterija i prljavštine.
Svakako, pravilan tretman i šivenje rane je od suštinskog značaja za optimalno zarastanje i smanjenje mogućnosti pojave ožiljaka nakon tretiranja rane. Konci kojim se rana šije obezbeđuju da su ivice rane pravilno spojene, omogućavajući prirodnim mehanizmima zarastanja tela da premoste jaz i zatvore ranu.
Hronične rane, poput dekubitusa, dijabetičkog stopala ili hirurških rana koje ne zarastaju, mogu predstavljati značajne izazove u pogledu zarastanja i lečenja. Tradicionalni zavoji za rane možda nisu uvek dovoljni za podsticanje zarastanja u ovim složenim slučajevima. U takvim situacijama, terapija rane uz pomoć V.A.C. tehnologije je nezaobilazna i posebno značajna.
V.A.C. terapija podrazumeva primenu negativnog pritiska (vakuma) na mesto rane korišćenjem specijalizovanog sistema zavoja. Ključne komponente ove terapije su penasti zavoj, hermetički zaptivač i vakuum pumpa. Sam proces lečenja otvorenih i hroničnih rana funkcioniše tako što se rana prvo čisti i priprema u skladu sa standardnim protokolima za negu rana. Mrtvo ili neodrživo tkivo se uklanja debridacijom kako bi se podstakao rast zdravog tkiva.
Nakon toga vrši se primena sterilnog penastog zavoja isečenog tako da odgovara dimenzijama rane i vrši se njegovo postavljanje direktno na ležište rane. Penasti zavoj deluje tako da olakša zarastanje formiranje granulacionog tkiva. Na kraju, lepi se obloga preko penastog zavoja kojom se stvara hermetičko zatvaranje rane a sa ciljem održavanja negativnog pritiska unutar područja rane.
Konačno, vrši se povezivanje sa vakuum pumpom gde pumpa primenjuje kontrolisan negativan pritisak, obično u rasponu od 75 do 125 mmHg, na mesto rane. Ovo pomaže u uklanjanju viška tečnosti, smanjenju otoka i podsticanju dotoka krvi u područje rane.
U lečenju hroničnih rana u kojima šivenje nije moguće, primena savremenih tehnologija zauzima posebno mesto. Osim što omogućava poboljšano zarastanje, negativni pritisak koji se primenjuje kroz V.A.C. terapiju doprinosi smanjenju edema i otoka oko rane, istovremeno pomažući u kontrakciji rane, podstičući njeno brže zarastanje (zatvaranje otvorenih rana).
Negativni pritisak koji stvara V.A.C. terapija pomaže u uklanjanju infektivnih materijala, bakterija i ostataka iz rane, smanjujući rizik od infekcije što istovremeno obezbeđuje efikasniji pristup lečenju rana u odnosu sa tradicionalnim tretmanom. Ipak, važno je napomenuti da ova terapija nije pogodna za sve tipove rana i da se individualni faktori pacijenta moraju uzeti u obzir prilikom određivanja najprikladnijeg pristupa lečenju.
LEČENJE OTVORENIH RANA – V.A.C terapija jedna je od najvažnijih inovacija u tretmanu zarastanja rana.
V.A.C terapija poboljšava perfuziju tkiva u rani za 30%, u okolini za 15% stvarajući negativan pritisak (-125 mm Hg). Dovodi do stvaranja novih kapilara, stimuliše stvaranje granulacionog tkiva, smanjuje edem, i smanjuje broj bakterija u rani, odstranjuje višak eksz+udata, pa dvodi do skupljanja rane.