,,Ranica“ na grliću materice, sve je popularniji naziv kako među pacijentima, tako i među ginekolozima, za polje promenjene strukture epitela u odnosu na fiziološki epitel grlića. U osnovi ne radi se ni o kakvoj eroziji niti rani, već o benignom stanju koje se često može uočiti prilikom pregleda grlića materice kod adolescenata, u trudnoći ili kod žena koje uzimaju kontraceptivnu terapiju sa visokim nivoom estrogena.
Grlić je donji deo materice, koji se sastoji iz dva dela:
- Endocerviksa ili unutrašnjeg dela.
- Ektocerviksa ili tzv spoljašnjeg dela, koji izlazi u vaginu i koji je obložen počasto slojevitim epitelom, bez orožavanja.
Na redovnom ginekološkom pregledu, pomoću kolposkopije tj Šilerovom probom, bojenjem Lugolovim rastvorom, dokazuje se prisustvo upravo ovog pločasto slojevitog epitela. Takođe, ginekološkim pregledom na osnovu boje grlića , koja je kod intaktnog grlića bledo ružičaste boje, zona tzv ,,ranice“ izgleda inflamirano i crveno.
Kod grlića, koji je prtrpeo promenu u vidu ranice ili ektopije, stratifikovane skvamozne ćelije ektocerviksa prolaze kroz metaplastičnu promenu, da bi postigle izgled normalnog epitela. Upravo na ovaj način dolazi do mešanja, uslovno rečeno fiziološkog i patološkog epitela, pa nastaju pomenute promene. Jednostavno rečeno, epitel se u nekom trenutku nalazi na pogrešnom mestu, a prirodno organizam koji se bori sa ovom promenom nastoji da stvori normalnu sredinu, pa se izgled grlića menja. Smatra se da su ovakve vrste promena najčešće uzrokovane visokim nivoom estrogena.
Pomenuti nivo estrogena, koji može uticati na pojavu ektopije, povezan je sa sledećim stanjima:
- Upotreba kombinovane oralne kontraceptivne terapije
- Trudnoća
- Adolescencija
- Odložena menopauza
Cervikalna ektopija nejčešće je asimptomatsko stanje. Povremeno se može javiti postoitalo krvarenje, tj krvarenje nakon polnog odnosa, intermenstrualnim krvarenjem ili pojačanom vaginalnom sekrecijom, obzirom da pomenuti ektopični epitel ima tendenciju stravanja sluzi.
Dijagnoza cervikalne ektopije, postavlja se jednostavno, nakon redovnog ginekološkog pregleda, kada će Vaš ginekolog obaviti kolposkopski pregled i uzeti Pap bris. Osnovni cilj dijagnostike je prvenstveno isključivanjedrugih potencijalnih dijagnoza, kao što su premaligne ili maligne promene.
Ektopije najčešće imaju cilindričan epitel i kao takve predstavljaju normalan nalaz bez atipičnih promena.
Ukoliko se ipak utvrdi postojanje atipičnog epitela, u smislu Mozaika, AW epitela, Punktacio, Leukoplakia i dr zavisno od Pap nalaza , preporučeno je praćenje, kolposkopija i Pap bris, ali i biopsija, kada se nekoliko isečakašalje na histopatatološki pregled, na osnovu čega se planira dalji tretman.
Obzirom da se na mestu ranice na grliću, može razviti i maligna promena, preporučeno je odstraniti ranicu radiotalasima ili laserom, u lokalnoj anesteziji. Ukoliko promena pak preraste u premalignu ili malignu promenu, ne sme se tretirati ni jednom od pomenutih načina lečenja, već se obavlja eksciziona metoda ili konizacija. Ono što je prilikom ovih procedura najbitnije pomenuti pacijentkinjama, je da bilo koji vid terapije uspešno i efikasno rešava problem ektopije i ne remeti buduće planove za začeće.
Takođe se pacijentkinjama preporučuje obustavljanje upotrebe bilo koje terapije koja sadrži estrogen. Lekovi koji se koriste za zakišeljavanje pH vaginalne flore, su svakako preventivno prvi izbor.
Skidanje ranice na grliću u anesteziji