24h Holter EKG Beograd

24h holter EKG

Upotreba holtera u dijagnostičke svrhe počela je još 60-ih godina prošlog veka. Vremenom, sa razvojem tehnologije stariji modeli su zamenjeni pouzdanijim i savremenim holter EKG aparatima koji koriste digitalnu obradu podataka, koji se memorišu i odmah očitavaju.

24h Holter EKG Beograd

ZAŠTO SE KORISTI APARAT? Beograd

Nošenje holtera omogućava 24 h praćenje EKG-a i pruža podatke o radu i stanju srčanog mišića tokom obavljanja dnevnih aktivnosti.
Na vrednosti krvnog pritiska i električnu aktivnost srca utiču različiti faktori: fizička aktivnost, mirovanje, stresne situacije, doba dana (budnost ili spavanje)...
Prilikom EKG pregleda u ordinaciji dobijaju se podaci samo u trenutku merenja srčane aktivnosti, dok nošenje 24h holtera daje kompletniji uvid zbog praćenja promena u realnim životnim situacijama.

KOJIM PACIJENTIMA SE PREPORUČUJE NOŠENJE?

- kada postoji osećaj preskakanja i lupanja srca.
- kod poremećaja ritma i sprovođenja - otkrivanje aritmija.
- kod varijacija u visini krvnog pritiska.
- kao metoda za praćenje dejstva terapije.
- utvrđivanje uzroka brzog zamaranja pacijenta.
- kod ocenjivanja radne sposobnosti.
- kod profesionalnih sportista .
- kod osoba koje koriste neke od lekova za poboljšanje erekcije (Cialis, Vijagra,...)

24h Holter EKG Beograd

ŠTA TREBA ZNATI O POSTUPKU?

Na grudni koš pacijenta postavljaju se elektrode, koje su  povezane sa malim aparatom. Koža treba da je čista i suva, bez dlaka (obrijati ili izdepilirati deo na koji se stavljaju elektrode). Ovo je važno zbog dobijanja pouzdanih rezultata.
 Za vreme nošenja holtera pacijent regularno obavlja svoje aktivnosti koje beleži u dnevnik. Dnevnik treba da sadrži precizne podatke o vremenu kad su se pojavile određene tegobe, zapisati periode fizičke aktivnosti, odmora ili bilo kojih drugih aktivnosti tokom tih 24 h.

KOJI SU SAVETI TOKOM NOŠENJA?

- za vreme nošenja holtera ne skidati i ne pomerati nalepnice, da bi snimanje bilo regularno
- ne kvasiti telo (tuširanje, plivanje)
- što preciznije voditi dnevnik (kada su počele tegobe, koliko su trajale, koje aktivnosti ste obavljali...)
- nije preporučljiv preteran rad rukama, zbog pouzdanosti EKG zapisa
Posle vremena koje je predviđeno za snimanje EKG zapisa, pacijent dolazi u ordinaciju, gde mu se skidaju elektrode sa tela i podaci sa holtera prebacuju u računar radi očitavanja podataka.
Kardiolog posle analiziranja zapisa određuje da li je potrebna dalja dijagnostika i propisuje terapiju.

Prevncija kardiovaskularnih bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova danas predstavljaju glavni uzok smrti u većini zemalja. Više od trećine umrlih usled kardiovaskularnih bolesti pripadaju osobama srednjeg životnog doba, a u poslednje vreme različite kardiovaskularne bolesti sve češće srećemo i kod mladih ljudi.

Veliki broj kardiovaskularnih bolesti se sa uspehom može prevenirati, odnosno može se preduprediti njihova pojava ili napredovanje. Glavni način prevencije kardiovaskularnih bolesti je kontrola faktora rizika za njihovu pojavu i pravovremeno reagovanje na prve simptome kardiovaskularnih bolesti. Nažalost, u našoj sredini još uvek, ti prvi simptomi često ostanu neprepoznati.

Faktore rizika možemo podeliti na nepromenljive, one na koje ne možemo delovati (uzrast, pol, nasledno opterećenje), i promenljive, one na koje lekar i pacijent mogu delovati i na taj način preduprediti pojavu kardiovaskularnih bolesti (povišen pritisak, pušenje, dijabetes, povišen LDL holesterol, snižen HDL holesterol, gojaznost, fizička neaktivnost, neadekvatna ishrana, stres i dr.).

U ovom tekstu će biti govoreno o faktorima rizika na koje se može uticati.

Ciljna vrednost arterijskog krvnog pritiska je ispod 140/90 mmHg, ali postoje kategorije pacijenta kod kojih krvni pritisak mora biti još niži. Svi pacijenti sa krvnim pritiskom višim od preporučenih vrednosti su na povećanom riziku za pojavu infarkta srca, šloga, aritmija, srčane slabosti i dr. Krvni pritisak se meri i na jednoj i na drugoj ruci. Ukoliko postoji razlika uvek se uzima veća vrednost, a na ponovnom pregledu meri se na ruci na kojoj je pri inicijalnom merenju bio veći. Takođe, na 1/2-1 sat pre merenja krvnog pritiska pacijent ne treba da jede, pije kafu, alkohol, da puši ili da bude fizički aktivan. Najveći broj pacijentata sa povišenim pritiskom nema nikakve simptome sve do pojave ozbiljne kardiovaskularne bolesti. U dijagnostici povišenog krvnog pritiska važnu ulogu ima 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska (poznatije kao holter krvnog pritiska). Ova dijagnostička metoda je važna kako za postavljanje dijagnoze arterisjke hipertenzije, tako i za ispitivanje efikasnosti dejstva lekova kod pacijenata sa već postavljenom dijagnozom i prepisanom terapijom. Normalno, fiziološko snižavanje krvnog pritiska tokom noći (dipping), čije odsustvo ukazuje na povećani rizik od pojave neželjenih događaja, može se otkriti samo ovom dijagnostičkom metodom. Od velike je važnosti u prevenciji pojave kardiovaskularnih bolestu na vreme prepisana adekvatna terapija, ali za regulaciju krvnog pritiska je pored medikamentozne terapije veoma važna i promena životnih navika. Kao prvu meru lečenja hipertenzije treba preporučiti modifikaciju stila života - redukciju prekomerne telesne mase, pravilnu ishranu, naročito ograničiti unos soli i uzimanje alkohola, sprovoditi redovnu umerenu fizičku aktivnost, prestanak pušenja.

Pušenje je značajan faktor rizika za pojavu koronarne bolesti. Pod povećanim rizikom su i pasivni pušači (oni koji borave u prostorijama u kojima se puši i udišu duvanski dim). Prestanak pušenja je važna mera kako primarne prevencije (kod zdravih ljudi da se bolest ne bi javila), tako i sekundarne (kod već bolesnih da bi se sprečilo napredovanje bolesti). Prestankom pušenja smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti za oko 50% u toku jedne godine, a izjednačava se sa rizikom nepušača tek nakon 5-15 godina.

Povišeni lipidi u krvi, odnosno povišeni ukupni i LDL holesterol, sniženi HDL holesterol, kao i povišeni trigliceridi su značajni faktori rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Posle 30 godine života trebalo bi jednom godišnje uraditi rutinske laboratorijske analize koje obuhvataju sedimentaciju, krvnu sliku, pregled urina, kao i osnovne biohemijske testove krvi, poput nivoa glukoze, uree, kreatinina, lipidnog statusa, AST-a, ALT-a. Najmanje 12h pre vađenja krvi ne bi trbalo unositi hranu. Lečenje lipidskih i lipoproteinskih poremećaja sprovodi se primenom odgovarajuće dijetske ishrane, fizičke aktivnosti i uopšte savetovanjem promene dosadašnjeg stila života. Snižavanje nivoa LDL-holesterola treba da bude primarni cilj hipolipidemijske terapije, koja se uključuje kada prethodne mere ne daju rezultate.

Dijabetes melitus je nezavistan faktor rizika za pojavu koronarne, ali i drugih kardiovaskularnih bolesti. Danas se dijabetes smatra ekvivalentom koronarne bolesti, što znači da u smislu prevencije svakog dijabetičara posmatramo kao osobu koja ima koronarnu bolest. Svaka zdrava osoba treba da uradi nivo šećera u krvi jednom godišnje. Regulacija i pravilna terapija dijabetes melitusa je od najvećeg značaja za prevenciju pojave kardiovaskularnih komplikacija.

Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. Karakteriše se uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, što za posledicu ima povećani morbiditet i mortalitet ove populacione grupe. Posebno je rizična takozvana centralna (abdominalna) gojaznost, koja se češće javlja kod muškaraca sa velikim stomacima i velikim obimom struka.

Smanjena fizička aktivnost je značajan faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Preporučuje se umerena fizička aktivnost, svakodnevno, u ukupnom trajanju od 30 minuta ili više. Intenzivnije vežbanje može dodatno poboljšati stanje kardiovaskularng sistema ukoliko traje 30 minuta, 3-4 puta nedeljno.

Mentalni stres kao neodvojivi deo savremenog života je dokazani faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti, pa ga u meri u kojoj je to moguće treba izbegavati.

Preventivne kardiološke preglede, uz pomenute rutinske laboratoijske analize, kod zdravih ljudi treba obavljati jednom godišnje, a posebno ukoliko postoji jako nasledno opterećenje ili ako su prisutni drugi faktori rizika. Rutinski kardiološki pregled obuhvata anamnezu (razgovor sa pacijentom), kardiološki pregled stetoskopom, merenje krvnog pritiska i EKG. Ukoliko je potrebno kardiolog preglaže dodatne dijagnostičke metode. Značaj 24 časovnog ambulatornog merenja krvnog pritiska (holtera krvnog pritiska) je ranije već opisan. 24 časovni holter EKG se predlaže kod svih pacijenata kod kojih se sumnja da postoje različite aritmije ili pauze u radu srca. Svaki gubitak svesti ili značajne vrtoglavice i nesvestice su indikacija za postavljanje holtera. Takođe, osećaj lupanja ili preskakanja srca, nedostatak daha, bol u grudima su indikacija za ovu dijagnostičku metodu. Ultrazvuk srca (ehokardiografija) je rutinska i danas nezaobilazna metoda u rutinskoj kardiovaskularnoj dijagnostici. Sve pacijente sa sumnjom na bilo kakvu bolest srca treba pregledati ehokardiografski. Ultrazvučnim pregledom se može ustanoviti veličina srca, njegova kontraktilnost, stanje srcanih zalistaka i perikarda, kao i izmeriti protoci krvi kroz srce. Na taj način se ispituje morfologija, ali i funkcija srca. Svi pacijenti sa bolom u grudima i sumnjom na postojanje koronarne bolesti upućuju se na test fizičkim opterećenjem koji se može raditi na bicikl ergometru ili na pokretnoj traci (treadmill).

24h Holter EKG Beograd