Vođenje i Praćenje Trudnoće - Dolazak bebe na svet i veličanstveno putovanje novog života koje traje 9 meseci. Od pozitivnog testa na trudnoću do prvog plača je jedinstveni period za svaku ženu koji bi uz pomoć izabranog ginekologa trebalo da bude bezbrižan i odgovoran.
Ginekolog počinje da broji nedelje trudnoće od prvog dana Vaše poslednje menstruacije, a ne kako se uobičajeno misli od datuma začeća. To znači da je prva nedelja trudnoće ustvari nedelja u kojoj Vi imate menstruaciju.
• Ultrazvučni pregled za utvrđivanje srčane radnje
• Double/Tripple test
• Laboratorijski pregledi
• Fetalna ehokardiografija ili ekspertni pregled
• CTG pregled sa cervikometrijom (ultrazvučnim merenjem grlića materice)
Onog trenutka kada saznate radosnu vest postajete svesni da će posete ginekologu biti česte. Pravo je vreme da razmislite i odaberete specijalistu koji će kontrolisati Vašu trudnoću.
Najčešće se prva poseta ginekologu desi između 6. i 8. nedelje trudnoće, kada posumnjate ili kućnim testom utvrdite da ste trudni. Ukoliko ste radili samo kućni test na trudnoću, ginekolog će vam preporučiti da odradite i laboratorijski test beta hcg iz krvi. Tokom prve posete lekar će, nakon što Vam potvrdi trudnoću, sa Vama obaviti razgovor i upoznaće Vas sa onim što će se dešavati u narednim mesecima.
Nemojte zaboraviti da napomenete lekaru:
• o bolestima i alergijama koje imate (ako ih imate),
• da li ste skoro uzimali neke lekove ili bili bolesni,
• sve važnije bolesti u porodici,
• dosadašnje trudnoće i porođaje, njihov tok i ishod.
Na ovom pregledu doktor će uraditi i prvi ultrazvučni pregled. Već od 6. nedelje moguće je čuti otkucaje bebinog srca. Prvi UZ pregled omogućava doktoru da utvrdi da je trudnoća vitalna, da li je trudnoća višeplodna, moći će da utvrdi starost ploda i odredi datum porođaja.
Na početku trudnoće potrebno je uraditi kontrolu hormona štitne žlezde , krvnu sliku , biohemijske analize i analizu urina.
Lekar će Vam takođe uraditi i ginekološki pregled sa uzimanjem briseva – cervikalni , vaginalni bris , bakterijske vaginoze i PAPA bris, kao i kolposkopiju, (ako ovi pregledi nisu rađeni tokom poslednjih šest meseci).
Već smo napomenuli da Vas u trudnoći očekuju češće posete ginekologu. Za svaki kontrolni pregled uglavnom će biti potrebno pripremiti kompletnu analizu krvi, šećera u krvi i urina.
Neinvazivni prenatalni test je dijagnostički test kojim se iz malog uzorka venske krvi majke sa stepenom sigurnošću do 99.9% može utvrditi zdravlje fetusa već u ranoj trudnoći. Rezultati testa su dostupni nakon 10 dana. Neinvanzivni prenalatni test, skraćeno NIPT, je važan jer pruža bezbedan i precizan način da se beba testira pre rođenja, na prisustvo genetičkih poremećaja, od kojih je najčešći Daunov sindrom.
Skrining metode nam sa određenom preciznošću govore o rizicima, koji nam pomažu da donesemo odluku da li treba da se radi neka dodatna dijagnostička metoda ili ne. Ovaj važni pregled u 12-oj nedelji nam ne može dati definitivnu procenu da li postoji neka hromozomopatija, ali nas može adekvatno usmeriti ka tome da li treba da se rade još neka ispitivanja. Važna strana ovog testa jeste što na ni na koji način ne ugrožava majku i bebu.
Detaljan ultrazvučni pregled se radi između 12. i 14. nedelje trudnoće i on podrazumeva detaljan pregled ploda. Pregleda se stanje i položaj placente, srce bebe, meri se ukupna dužina fetusa, nosna kost, vratna brazda (nuhalni nabor), morfološke karakteristike ploda i ostali pokazatelji koji mogu da ukažu na hromozomske anomalije ploda. Uz ovaj ultrazvuk se radi i laboratorijski test (Dabl test) iz krvi trudnice, koji zajedno mogu detektovati 90% svih naslednih bolesti.
U zavisnosti od rezultata testa i drugih okolnosti vezanih za vašu trudnoću, doktor može preporučiti dodatna testiranja i analize, kao što su tripl test i amniocenteza.
Ukoliko rezultat double testa ukazuje na povećan rizik za neku hromozomopatiju, on se može nadograditi ili tripple testom ili biopsijom horionskih čupica, odnosno amniocentezom.
Ukoliko se lekar odluči za tripple test on se radi između 14-20 nedelje trudnoće. Osim ultrazvučnog nalaza, koji je i u ovom slučaju nezaobilazan deo skrining metode, iz krvi majke se rade još dodatni parametri:
• AFP , što je protein koji stvara beba
• hCG, hormon koji stvara posteljica
• Ue3, vsta estrogena, hormona koji stvaraju zajednički posteljica i beba.
Amniocenteza je metoda koja podrazumeva uzimanje plodove vode za biohemijska i citogenetska ispitivanja. Ova intervencija se obično radi između 16-te i 18-te nedelje trudnoće, jer je tada broj bebinih ćelija u amnionskoj tečnosti optimalan. Ovom analizom fetalnih ćelija koje se nalaze u amnionskoj tečnosti, mogu se otkriti gotovo sve hromozomske abnormalnosti. Utvrđuje se da li postoji opasnost od pojave Daunovog, Tarnerovog, Edvardsovog ili Patau sindroma. Takođe, mogu da se utvrde i druge anomalije bebe (gubitak sluha ili vida kod bebe). Ova analiza se takođe vrši da bi se procenila zrelost pluća bebe ukoliko se planira raniji porođaj.
Procedura je invazivna i izvodi se u bolničkim uslovima.
Uzorak plodove vode se uzima punkcijom, tj. uvođenjem igle velikog promera kroz zid materice, uz praćenje ultrazvukom, kako bi se izbegle eventualne povrede ploda.
Biopsija horionskih čupica (resica) - horiocenteza je invazivna dijagnostička procedura, tokom koje se uzorkuje tkivo posteljice radi analize hromozoma na postojanje eventualnih genetskih oboljenja bebe. Biopsija horiona izvodi se u bolničkim uslovima u starosti trudnoće između 10. i 12. nedelje. Postupak se može izvesti uvođenjem igle kroz stomak (transabdominalno), ili kroz grlić materice (transvaginalno) u matericu.
Ultrazvučnim pregledom se utvrđuje položaj bebe i mesto posteljice u materici. Na osnovu položaja posteljice, određuje se mesto punkcije. Mesto punkcije se očisti sa dezinfekcionim sredstvom, koje je bezbedno i za mamu i za bebu.
Nakon toga uvodi se specifična igla uz kontrolu ultrazvuka i uzorkuje se mali deo horinske čupice tj. posteljice. Uvođenje igle je bolno koliko i bilo koje drugo davanje injekcija.
Fetalna ehokardiografija jedan od najznačajnih pregleda u trudnoći. Radi se između 20-24 nedelje trudnoće. Ni ovaj, kao ni jedan ultrazvučni pregled ne povećava rizik po trudnoću niti na bilo koji način može narušiti zdravlje majke i bebe. Pregled se obavlja u periodu kada je većina sisitema organa gotovo u potpunosti razvijena ili je dovoljno velika da se može sagledasti na adekvatan način. Suština ovog pregleda je da se po tačno uvtvrđenom redosledu pregledaju jedan po jedan sistem organa bebe, da se procenjuje njhihova anatomija i da se naprave adekvatne slike koje će takav nalaz i dokumentovati.
Tokom ovog pregleda lekar posmatra srčane strukture – pretkomore, komore, velike krvne sudove srca, pregrade unutar srca, položaj srca unutar grudnog koša, njegovu veličinu. Ukoliko ultrazvuk u trudnoći otkrije abnormalan fetalni ritam srca, fetalnu srčanu abnormalnost ili abnormalnost još jednog velikog sistema organa lekar može da preporuči fetalnu ehokardiografiju.
U toku pregleda lekar će obratiti naročitu pažnju na:
• glavicu i mozak
• lice
• grudni koš, sa naročitim osvrtom na građu srca i krvotok (fetalna ehokardiografija)
• trbuh i organe trbušne duplje
• ruke, noge, prstiće
• količina plodove vode
• pupčanik
Jedna od prednosti fetalne ehokardiografije je prenatalna dijagnoza urođenih srčanih mana. To omogućava bebi brži pristup medicinskoj i hirurškoj intervenciji nakon rođenja.
CTG u savremenoj medicini pruža bitne informacije lekarima o kondiciji ploda u trećem trimestru trudnoće. Zapravo, u drugoj polovini trudnoće fokus nadzora je stanje ploda. Broj bebinih otkucaja normalno iznosi 120-160 otkucaja u minutu. CTG metodom dobijamo uvid u stanje bebe u materici, analizom njenog pulsa, negove varijabilnosti i fenomena kao što su ubrzavanje i usporavanje pulsa. CTG spada u dijagnostičke metode i ne nosi nikakakv rizik po zdravlje bebe i buduće mame, a procedura obično traje između 20 i 60 minuta.
• rutinsko praćenje trudnoće
• višeplodne trudnoće
• ukoliko postoji sumnja da su pokreti bebe usporeni ili neredovni
• ukoliko je prethodna trudnoća bila praćena komplikacijama
• ukoliko je primećeno da plod zaostaje u rastu i razvoju, da je plod manje aktivan ili ima manje količine plodove vode
• ukoliko posteljica remeti dotok krvi do bebe, što će uticati na rad njenog srca
• ukoliko buduće mame već imaju neko pridruženo oboljenje poput visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, bolesti srca, bubrega, štitne žlezde i dr. ili postoji sumnja na Rh senzibilizaciju
• ukoliko do porođaja nije došlo do očekivanog termina porođaja
Ultrazvuk je postao nezamenjiva dijagnostička metoda u trudnoći. Može se koristiti za dijagnostiku i praćenje većine organa i sistema u telu, a u toku trudnoće može da prikaže i organe bebe kao i sve referentne vrednosti koje se prate, kao i da uoči neke anomalije fetusa, ako postoje. Ultrazvuk u trudnoći se može raditi preko stomaka ili vaginalno odnosno sondom. Najčešće se koristi prva opcija, međutim u ranoj trudnoći sonda preciznije detektuje maleni plod.
6 -8. nedelja trudnoće
Prvi ultrazvučni pregled se obično zakazuje dok ste još u prvom trimestru, oko 8. nedelje jer tada mogu da se detektuju otkucaji srca ploda. Prvim pregledom se utvrđuje postojanje ploda, da li je u pitanju višeplodna trudnoća, njegovo mesto u materici i izgled uterusa uopšte. Tada se posebnim merenjem dužine ploda (od temena do trtične kosti) određuje i gestacijska starost odnosno može se izračunati potencijalni termin porođaja.
12- 14. nedelja trudnoće
Nakon prvog pregleda sledeći pregled možete očekivati između 12. i 14. nedelje. Upravo tada je vreme da se uradi prvi ekspertni ultrazvučni pregled koji je detaljniji i daje uvid u stanje i razvoj bebe. Ovaj pregled se još naziva i skrinig specijalistički pregled kojim se utvrđuje i proverava moguće postojanje fizičkih anomalija ili hromozomopatija (kao što je Daunov sindrom).
22 – 26. nedelja trudnoće
Sledeći ekspertni ultrazvučni pregledi se rade od 22. do 26. nedelje trudnoće. Tada se radi ultrazvučno pregledanje sistema organa kod bebe.
Tokom pregleda se analiziraju:
• spoljašnji izgled bebe i anatomija (lice, kičmeni stub, ekstremiteti, prednji trbušni deo i drugo)
• razvoj moždanih struktura (mali mozak, moždana kora, komorni sistem, krvni sudovi mozga i lobanje)
• razvoj sistema organa i pojedinačnih organa (prisustvo želuca, dijafragma, prisustvo bešike, oba bubrega)
• Detaljno pregledanje srca (srčane komore, pregrada, izlaz aorte i plućne arterije, protoci kroz srce)
• količina plodove vode
• udaljenost i pozicija kao i izgled i struktura placente
• izgled i dužina grlića materice
Ovakav pregled je preporučljivo da se uradi sa modernijim i novijim aparatima 3d ili 4d tehnologije.
Kada se pregled obavi, dobijete nalaz i sliku sa ultrazvuka. Tokom trudnoće pregled ultrazvukom ćete raditi između 5 i 8 puta. Sam pregled i ultrazvučni aparat nije opasan i štetan po bebu ili buduću majku.
Prvi dan vaše poslednje menstruacije je ujedno i prvi dan trudnoće. Veoma je važno trudnoću računati po nedeljama jer se u svakoj nedelji trudnoće dešava nešto drugo i važno je uraditi pojedine preglede u određenim nedeljama. Ono što je bitno da imate na umu je da se računanje starosti trudnoće prema menstruaciji može razlikovati u odnosu na starost trudnoće prema nalazu ultrazvuka. Sonarna starost trudnoće, je ona koja se računa prema nalazu sa ultrazvučnog pregleda, a ona se bazira na vrednostima koje se dobijaju na pregledu, a jedna od prvih je dužina CRL, odnosno rastojanje između temena i trtice. Posle 13-te nedelje, ova mera CRL postaje manje precizna, i pažnja se prebacuje na obim i večinu glavice, butnu kost i stomačić. Nakon 30-te nedelje, veličina bebe nije od značaja kod procenjivanja starosti trudnoće, jer u ovom poodmaklom stadijumu postoje velike varijacije između velikih i malih beba.
Kod žena koje imaju neredovne cikluse sonarna starost trudnoće je veoma značajna.