Pink Ginekološki Paket za Žene: 5.490 din. PRP tretman: 18.000 din. Ginekološke Intervencije: 30.000 din.
+381 11/3285-140
+381 60/4414-350Ginekološki pregledi za pravovremeno otkrivanje raznih obolenja
Ginekološki pregledi - „Sastavni deo života svake žene treba da bude briga o sopstvenom zdravlju i njegovom očuvanju. Pod tim, u prvom redu, treba obratiti pažnju na reproduktivno zdravlje, a poseta i konsultacija sa ginekologom je najbolji način da se to i postigne.
Nikada nije na odmet napomenuti da se najveći broj bolesti koje se otkriju u ranoj fazi, na redovnom pregledu, može uspešno lečiti i izlečiti.“
Poliklinika Gracia Medika omogućava ženama svih starosnih doba da na jednom mestu obave preglede, dijagnostiku i terapiju iz oblasti ginekologije.
Pored toga značaj se pridaje edukaciji, savetovanju, prevenciji bolesti i promovisanju dobrih zdravstvenih navika.
Ginekološki pregledi
Bakterijska vaginoza
Bakterijska vaginoza je česta dijagnoza koja se susreće u ginekološkoj ambulanti. Vaginoza je najčešći uzrok pojačanog vaginalnog sekreta i uz gljivičnu infekciju, najčešća posledica poremećaja vaginalne mikroflore. Ovakvo stanje kod nekih žena može umanjiti kvalitet života jer se ponekad teško leči i izaziva neugodne simptome.
Šta je bakterijska vaginoza?
Bakterijska vaginoza (BV) je stanje koje nastaje narušavanjem ravnoteže normalne vaginalne flore pri čemu dolazi do preteranog rasta anaerobnih bakterija. To je najčešća upala vagine kod žena u reproduktivnom dobu i najčešći uzrok pojačanog vaginalnog sekreta. Bakterijska vaginoza se ne smatra polno prenosivom bolesti u pravom smislu tog pojma jer se u pojedinim slučajevima može pojaviti i kod žena koje nisu polno aktivne, ali spoljna aktivnost može biti jedan od uzročnih činilaca razvoja ove infekcije.
Bakterijska vaginoza je za ženu često neugodno stanje koje može narušiti kvalitet njenog života. Tome doprinosi i činjenica da je bakterijska vaginoza često recidivirajuća infekcija, naročito ako u uzroku njenog nastanka leže hroničan stres, nepravilne higijenske navike i neodgovorno polno ponašanje.
Zbog čega se javlja bakterijska vaginoza?
Vaginalna mikrobiota (mikroflora) je kompleksna zajednica različitih mikroorganizama, a kod zdravih se žena sastoji od različitih aerobnih i anaerobnih bakterija, virusa, gljivica i protozoa. U vagini žive razne vrste bakterija koje održavaju njen pH, učestvuju u brojnim fiziološkim procesima. U normalnim uslovima, u vagini brojčano prevladavaju ”dobre” bakterije koje se nazivaju laktobacili. Laktobacili su bakterije koje poseduju određena pozitivna svojstva kojima održavaju zdravu ravnotežu flore vagine.
Kada zbog nekih spoljašnjih činilaca ili zdravstvenih stanja dođe do smanjenja broja laktobacila i prerasta broj drugih mikroorganizama, javljaju se stanja poput gljivične infekcije ili bakterijske vaginoze. Padom broja laktobacila dolazi do pada pH , odnosno do smanjenja njene kiselosti. To pogoduje rastu ”loših” mikroorganizama, a naročito bakterije koja se zove Gardernella vaginalis. Smatra se da je upravo ta bakterija glavni „krivač” za razvoj bakterijske vaginoze.
Žene koje su polno aktivne, a osobito one koje imaju više partnera ili su nedavno promenile partnera, u većem su riziku od razvoja bakterijske vaginoze. Takođe, nepravilne higijenske navike poput ispiranja vagine ili korišćenja neprimerenih higijenskih proizvoda na intimnom području mogu doprineti narušavanju zdrave vaginalne mikroflore.
Šta je Gardernella vaginalis?
Gardernella vaginalis je anaerobna bakterija koja se inače normalno nalazi u debelom crevu, maternici i rodnici. Takvom svojom prisutnošću ona ne stvara probleme ako je brojčano nadvladana laktobacilima, odnosno dobrim bakterijama. Međutim, u stanjima narušene vaginalne mikroflore o kojima smo prethodno govorili, Gardernella počinje da se umnožava, što posledično vodi do razvoja bakterijske vaginoze.
Gardernella vaginalis se ne smatra zaraznom bakterijom u pravom smislu te reči, ali se pokazalo da se nezaštićenim polnim odnosom može preneti sa jednog partnera na drugog i na taj način poremetiti urednu vaginalnu mikrofloru.
Koji su simptomi bakterijske vaginoze?
Bakterijska se vaginoza kod nekih žena nema konkretne, ali ako se jave, to su najčešće:
• obilan vaginalni sekret sivkaste ili bijelo-sivkaste boje
• neugodan miris sekreta
• svrbež celog genitalnog područja
• bol i nelagoda za vreme polnog odnosa
Karakterističan miris vaginalnog sekreta izraženiji je nakon polnog odnosa i menstruacije. Ponekad se može javiti i osećaj peckanja prilikom mokrenja. Neki od navedenih simptoma mogu biti i znak gljivične infekcije ili neke od polno prenosivih bolesti, zato se za potvrdu dijagnoze i pravilnog lečenja treba javiti ginekologu.
Kako se bakterijska vaginoza dijagnostifikuje i leči?
Na baterijsku vaginozu ginekolog može posumnjati već na osnovu kliničkog pregleda i karakterističnog izgleda i mirisa sekreta. Može se izmeriti i pH, pri čemu vrednost veća od 4,5 govori u prilog bakterijske vaginoze. Mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta vide se karakteristične ćelije.
Dijagnoza bakterijske vaginoze može se potvrditi ako postoje barem tri od četiri prethodno navedena kriterijuma: sivkasti vaginalni iscedak, pH viši od 4,5, pozitivan aminski test i prisutnost clue ćelija.
Lečenje bakterijske vaginoze sprovodi se antibioticima u obliku vaginaleta, krema ili tableta, obično u trajanju od sedam dana. Preporučuje se i istovremeno lečenje partnera. Za vreme lečenja potrebno je suzdržavati se od polnih odnosa ili koristiti mehaničku kontracepciju (prezervativ). Pri tom treba naglasiti da žene kojima je propisana lokalna krema ne bi trebalo da koriste proizvode od lateksa (kondoma ili dijafragme) jer lek može oštetiti takvu vrstu kontracepcije i umanjiti njeno delovanje.
Istraživanja su pokazala kako primena vaginalnih probiotika za vreme uzimanja terapije i nakon nje potpomaže obnavljanje vaginalne mikroflore i umanjuje rizik od recidiva infekcije, stoga se često uz antibiotsku terapiju propisuju i probiotici (laktobacili).
Je li bakterijska vaginoza opasna u trudnoći?
Iako u većini slučajeva bakterijske vaginoze u trudnoći ne izaziva komplikacije, njena prisutnost može povećati rizik od spontanog povraćanja, infekcije plodova i prevremenog porođaja, stoga se svim simptomatskim trudnicama preporučuje njeno lečenje.
Prevencija bakterijske vaginoze
S obzirom da je bakterijska vaginoza često recidivirajuća infekcija, važno je ukloniti ili promeniti činioce koji pogoduju njenom razvoju. Saveti za prevenciju:
• budite odgovorni u svom polnom ponašanju, nnaročito ako ulazite u odnos s novim partnerom. Svakako je važno koristiti prezervativ kako biste se zaštitili od spoljnih prenosivih bolesti. Podsećamo da je obavezno redovno ići na ginekološki pregled, Papa-test i po potrebi napraviti i cervikalne briseve na polno prenosive bakterije.
• održavajte pravilnu intimnu higijenu. Važno je održavati blago kiselu vrijednost vagine, jer je to najpogodniji uslov za razvoj prirodne i zdrave vaginalne flore. Koristite preparate za održavanje higijene intimnog područja čija pH vridnost treba biti između 3,8 i 4,5. Najbolje je područje ispirati običnom mlakom vodom. Izbegavajte korišćenje agresivnih i neodgovarajućih šampona u tom području. Osim toga, izbegavajte učestalo pranje intimnog područja.
• koristite higijenske uloške i tampone od prirodnih materijala. Tampone i uloške je potrebno menjati dovoljno često. Izbegavajte svakodnevno korišćenje dnevnih uložaka, osim kada su vam potrebni za vreme oskudnog menstruacijskog krvarenja ili u vreme ovulacije zbog pojačanog sekreta.
• uzimajte probiotike – oni imaju značajnu ulogu u održavanju zdrave vaginalne flore i infektivnog infekcija mokraćnog sistema. Takođe se mogu naći u ishrani (jogurtu, kefiru), ali i u obliku vaginaleta.
Sindrom policističnih jajnika
Sindrom policističnih jajnika (PCOS = engl. policistic ovari sindrome) je skup simptoma kojeg karakterišu jajnici (povećani ili normalne veličine) s brojnim folikularnim (vodenim) cistama, poremećajima menstrualnog ciklusa (produženi ciklusi ili potpuno izostali ciklusi), pojačana dlakavost, pretilost, akne, poremećena tolerancija glukoze, smanjena otpornost ciljnih organa na insulin (insulinska rezistencija). Svi ovi simptomi ne moraju biti prisutni da bi se postavila dijagnoza.
Šta uzrokuje PCOS?
Problem policističnih jajnika nije jedinstven, što znači da postoje različiti uzroci koji mogu dovesti do nastanka policističnih jajnika. Poslednjih godina uočena je povezanost PCOS i povišenog nivoa insulina, što je glavni razlog nastanka i razvoja PCOS. Insulin je hormon koji izlučuje gušterača i zaslužan je za regulaciju vrednosti glukoze u krvi.
Insulinska rezistencija dovodi do povećane koncentracije glukoze u krvi koja podstiče gušteraču na proizvodnju hormona. Insulinska rezistencija osnovni je mehanizam koji dovodi i do nastanka šećerne bolesti tipa 2. Povećane vrednosti insulina stimulišu jajnike, koji počinju da proizvode muški hormon testosteron. Insulin je uzrok pojave akni, pojačanu dlakavost i eventualno gubitak kose. Takođe stvara se pretpostavka za nastajanje šećerne bolesti tipa 2 sa svim problemima koje ona donosi.
Koje testove je potrebno učiniti kod sumnje na PCOS?
Dijagnostika i lečenje sindroma u Poliklinici Gracija Medika sprovodi se u saradnji endokrinologa (specijaliste za hormonalne poremećaje), ginekologa (specijaliste za bolesti ženskih reproduktivnih organa) i dermatologa (specijaliste za kožne bolesti).
Obično se devojka javi na pregled ginekologa zbog poremećaja menstruacijskog ciklusa, ili dermatologa zbog akni. Nakon osnovnog pregleda lekar će ih uputiti na pregled hormonskog statusa i pregled kod interniste - endokrinologa. Kod svih pacijenata potrebno je odrediti nivo polnih hormona ili tzv. bazalni hormonski status.
U ovo vreme (3-5- dan ciklusa) određuju se: folikulostimulirajući hormon (FSH), luteinizirajući hormon (LH), testosteron, prolaktin, androstendion, DHEAS, estradiol, TSH (hormon koji stimuliše štitnjaču (kao i još T3, T4), Potom je potrebno obaviti test opterećenja glukozom (OGTT), nivo insulina pre i nakon OGTT, te vaginalni kolor dopler (pregled ultrazvučnom sondom) u prvoj fazi ciklusa. Nakon svih prikupljenih nalaza, doktor će odrediti terapiju. Hormonske vrijednosti pokazuju značajne razlike kod bolesnika s PCOS . U odnosu na nivo insulina razlikuje se grupa pacijenata sa urednim razinom insulina i grupa pacijenata sa povišenim razinom inzulina.
Lečenje PCOS-a
Liječenje sindroma je vrlo individualno, što zavisi od ciklusa pacijentkinje, poremećaja ciklusa, nivoa insulina, pretilosti, želje za trudnoćom itd. Ako su bolesnici povećane telesne težine, svakako je dobro rešiti se prekomernih kilograma jer se mnogi simptomi znatno popravljaju nakon regulisanja telesne težine. Čak i kod normalne telesne težine dobro je smanjiti unos ugljikohidrata i umereno vežbati.
Lečenje primarno zavisi da li bolesnica želi trudnoću ili ne
U slučaju da bolesnica ne želi trudnoću a ima problema sa pojačanom dlakavošću i aknama uspešna je terapija sa kontracepcijskim tabletama koje sadrže tzv. antiandrogen kao što je npr. ciproteronacetat.
Svakako da treba poštovati sve mere opreza kao i kontraindikacije kod primene kontracepcijskih tableta. Terapija se treba sprovoditi barem 6 meseci da bi se video određeni rezultat. Uspešna je kod umerene dlakavosti. Pojačana dlakavost često se ne može u potpunosti rešiti pa se uz terapiju savetuje i kozmetičko uklanjanje dlačica (depilacija, epilacija).
Akne se moraju lečiti u saradnji sa dermatologom. U slučaju da pacijent želi trudnoću, nema ovulaciju ili ima retke ovulacije i produžene cikluse, potrebno je potaknuti ovulaciju.
Ako je prisutan povišena nivo insulina i poremećena tolerancija glukoze, dobri rezultati postizuju se primenom metformina uz dobro regulisanu dijetu i vežbe. Lečenje metforminom treba sprovoditi uz nadzor specijalista endokrinologa.
Miomi materice
Miomi, takođe poznati kao fibroidi, su benigni tumori koji se javljaju na ili unutar zidova maternice. Većina žena sa miomima ne doživljava nikakve simptome i nisu svesne njihove prisutnosti. Najčešće se sa problemom mioma materice suočavaju žene starosti od 35 do 50 godina. Do sada nije poznat uzrok nastanka mioma, ali se zna da je estrogenski zavistan, te da u menopauzi uglavnom prestaje da raste i počinje da se smanjuje.
Miom materice je benigni tumor koji se nalazi unutar tela materice (u 95% slučajeva, a ređe na grliću materice – 5% slučajeva). Miom se može razviti iz mišićnog i vezivnog tkiva. Doktori opšte ginekologije sa visokom preciznošću određuju dimenzije mioma materice.
Kakvi miomi materice postoje?
Prema lokaciji u odnosu na mišićni sloj – miomi materice se klasifikuju na sledeći način:
– Intermuskularni – miom se nalazi unutar miometrijuma,
– Subperitonealni – miom se nalazi ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice,
– Submukozni – miom se nalazi ispod unutrašnje sluznice materice,
– Intraligamentni – miom se nalazi između širokih ligamenata materice.
Miomi materice - simptomi
Simptomi mioma materice zavise od vremena njihovog postojanja, starosti žene, veličine, položaja i brzine rasta. Veoma često se dijagnostikuju miomi koji ne prave nikakve smetnje i ne daju simptome, većina žena ih i ne oseća.
Evo koji su najkarakterističniji simptomi:
– Miomi mogu izazvati bol u donjem delu stomaka, karlici ili leđima. Bol može biti hronični ili povremen, a može se pogoršati tokom menstruacije ili seksualnog odnosa.
– Poremećaj menstrualnog ciklusa.
– Pojačano i/ili produženo menstrualno krvarenje.
– Međumenstrualno krvarenje.
– Problemi u reproduktivnoj sferi (neplodnost, pobačaji).
Neki od sledećih simptoma mioma materice:
– Brzo zamaranje i/ili hronični umor.
– Često i/ili otežano mokrenje.
– Uporni zatvori.
– Bolne menstruacije.
– Anemija.
– Vrtoglavica.
– Česta glavobolja.
– Emocionalni i psihološki problemi.
– Veliki miomi mogu povećati volumen stomaka bez debljanja.
U tkivu mioma materice retko može da se razvije nekroza (propadanje tkiva). To se manifestuje kroz sledeće simptome: oštar bol u donjem delu stomaka, ubrzan rad srca, hladan znoj, nesvestica. To je situacija koja zahteva operaciju.
Uzroci mioma materice
Iako se još uvek ne može sa sigurnošću tvrditi, istraživanja u području medicine i ginekologije mogu identifikovati nekoliko mogućih uzroka mioma materice:
– Genetski faktor (nasledna predispozicija);
– Hormonska neravnoteža;
– Dijabetes i druge endokrine bolesti, uključujući gojaznost;
– Nekontrolisano umnožavanje ćelija endometrijuma;
– Posledica višestrukih ili čestih pobačaja i upotreba spirale;
– Infektivni i upalni procesi ženske genitalne regije;
– Hronični stresovi;
– Hronične bolesti različitih unutrašnjih organa;
– Nedostatak fizičke aktivnosti;
– Nedostatak redovnog seksualnog života i seksualnog zadovoljstva.
Kako se leči miom materice?
Postoje dve glavne metode lečenja mioma materice:
1. Konzervativno lečenje – uz pomoć lekova i neinvazivnih postupaka,
2. Operativno lečenje – putem hirurške intervencije.
Izbor metode lečenja zavisi od ozbiljnosti kliničkih simptoma mioma materice, njegove veličine, starosti žene i njenog imena u budućnosti rada.
Konzervativna terapija obuhvata upotrebu hormonskih lekova, i usmerena je na otklanjanje simptoma. Ova terapija ne uklanja miom i ne može se koristiti u trudnoći.
Operacija mioma materice je druga metoda. Ona se primenjuje onda kada su simptomi bolesti veliki i kada narušavaju zdravlje žene. Obimna i dugotrajna krvarenja, anemija, neplodnost, bolovi, nekroza mogu biti razlog za hiruršku intervenciju.
Ukoliko imate neki od simptoma zakažite konsultacije u Poliklinici Gracija Medika.
Upala jajnika
Upala jajnika, poznata i kao ooforitis, stanje je koje karakteriše upala jednog ili oba jajnika. Može se javiti iz različitih razloga i može biti akutna ili hronična.
Uzroci upale jajnika
Najčešći uzrok upale jajnika je infekcija, obično bakterijska. Infekcija može proći kroz cerviks (vrata maternice) i proširiti se do jajnika. Najčešći uzroci infekcije su bakterije poput klamidije i gonoreje.
Ponekad se upala jajnika može javiti kao rezultat smanjene cirkulacije u području jajnika, što može dovesti do nakupljanja tečnosti i upale.
U veoma retkim slučajevima, upala jajnika može biti posledica autoimunih bolesti u kojima telo napada vlastite ćelije jajnika.
Simptomi upale jajnika
Tipičan simptom upale jajnika je bol u donjem delu trbuha ili materici. Bol može biti oštar, tup ili grčevit i može se pogoršati tokom fizičkih aktivnosti ili polnog odnosa.
Jajnik može postati osetljiv na dodir ili pritisak, što može izazvati nelagodu ili bol.
Upala jajnika može poremetiti menstrualni ciklus, izazvati nepravilne ili bolne menstruacije, ili čak dovesti do izostanka menstruacije.
U nekim slučajevima infektivne upale jajnika, može se javiti povišena temperatura.
Mogu se pojaviti i drugi simptomi kao što su umor, mučnina, povraćanje ili promene u mokrenju.
Dijagnoza i lečenje upale jajnika
Dijagnoza upale jajnika obično se postavlja na osnovu simptoma, fizičkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih testova. Doktor ginekolog će možda naručiti krvne izvetaje, ultrazvuk materice ili uzeti bris cerviksa kako bi identifikovao uzrok infekcije.
Liječenje zavisi od uzroka upale jajnika, ali uglavnom podrazumeva:
1. Antibiotike: Ako je uzrok infekcija, lečenje se obično sprovodi antibioticima kako bi se uklonila infekcija.
2. Protivupalne lekove: Protivupalni lekovi poput nesteroidnih protuupalnih lekova (NSAID) mogu se koristiti za smanjenje bola i upale.
3. Odmaranje: Ponekad je potrebno mirovanje kako bi se olakšao oporavak jajnika.
4. Lečenje osnovnih bolesti: Ako je upala jajnika posledica autoimune bolesti ili drugih stanja, lečenje će se fokusirati na upravljanje tim osnovnim uzrocima.
Važno je da se upala jajnika dijagnostikuje i leči što je pre moguće kako bi se sprečile komplikacije i očuvalo zdravlje reproduktivnog sistema. Ako imate simptome koji ukazuju na upalu jajnika, obratite se svom ginekologu radi daljih procena i lečenja.
Ginekološki pregledi za pravovremeno otkrivanje raznih obolenja
Ginekološki pregledi za pravovremeno otkrivanje raznih obolenja